Centralna izborna komisija (CIK) suočava se s izazovima u sankcionisanju izbornih nepravilnosti. Naime, od 393 prijave, izrečene su sankcije u samo 59 slučajeva. Ovaj podatak ukazuje na to da tek svaka sedma prijava rezultira kaznom.
Minimalne kazne za političke subjekte
Prema zakonu, minimalna sankcija za političke subjekte iznosi 3.000 KM. Prosječna kazna koju je CIK izrekao do sada iznosi 3.750 KM. Međutim, do sada nije zabilježena nijedna sankcija koja se približava maksimalnoj kazni od 30.000 KM za političke subjekte te 15.000 KM za kandidate/kinje.
Uočene nepravilnosti tokom posmatranja
Koalicija “Pod lupom” je u svojim izveštajima tokom prva tri mjeseca zabilježila ukupno 273 izborne nepravilnosti. Od toga, 102 slučaja odnosi se na zloupotrebu javnih sredstava, 80 na preuranjenu izbornu kampanju, a 36 na propuste lokalnih izbornih komisija.
Politički subjekti s najvećim brojem nepravilnosti
Najveći broj nepravilnosti zabilježen je kod nekoliko političkih subjekata. SNSD prednjači s 42 slučaja, dok SDA ima 24, SDP 18, SDS 17 i HDZ BiH 12 prijava.
Funkcionerske kampanje i jednake šanse
Zabrinjavajuće je da CIK ne sankcioniše funkcionerske kampanje. Ova praksa može narušiti jednakost učesnika u izbornom procesu. Prednost imaju oni koji ulaze u izbornu utrku s pozicije vlasti, što stvara nerazmjere u izbornom natjecanju.
