Rezolucija kojom se osuđuje genocid u Srebrenici i poziva na sprječavanje sličnih zločina u budućnosti izazvala je suprotstavljanje nekih zemalja, a posebno iznenađenje izazvalo je otvoreno protivljenje Mađarske. Mađarska, koja ima posebne odnose sa bh. entitetom Republika Srpska, otvoreno se suprotstavila rezoluciji o genocidu u Srebrenici.
Rezolucija ima iznimnu važnost jer se pozivaju sve zemlje da priznaju genocid, uvrste činjenice o tome u obrazovni program te svake godine komemoriraju 11. juli. Očekuje se da što više zemalja podrži rezoluciju kako bi poruka bila snažnija.
Postavlja se pitanje kako će domaći političari reagirati na suprotstavljanje nekih zemalja rezoluciji. Ignoriranje ovog civilizacijskog čina nije opcija, posebno ako se uzme u obzir trud koji su neke druge države uložile u okupljanje što većeg broja kosponzora rezolucije.
Profesor Sead Turčalo smatra da glas protiv rezolucije u UN-u ne znači nužno da bi ista rezolucija bila odbijena u domaćem parlamentu. On ističe da se država može odlučiti na globalnom nivou da ne podrži rezoluciju iz strategijskih razloga, ali da bi istu takvu rezoluciju mogla podržati u svom nacionalnom parlamentu.
Ovo suprostavljanje Mađarske, kao i eventualno suprostavljanje drugih država, trebalo bi uliti motivaciju domaćim političarima da se izjasne o genocidu u Srebrenici i postave jasan stav o tome. Ukoliko je ovaj genocid jedna od crvenih linija koja se ne smije preći, postoji razlog za ozbiljno razmotriti odnos prema državama koje se suprotstavljaju rezoluciji.
Rezolucija o genocidu u Srebrenici predstavlja važan korak u sprječavanju sličnih zločina u budućnosti, stoga je podrška ovom dokumentu neophodna kako bi se jasno poslala poruka da se genocid nikada neće tolerirati.
