Južna plinska interkonekcija je interes države BiH kako bi smanjila ovisnost o ruskom plinu. Cilj je da se iz hrvatskog terminala na otoku Krku uspostavi cjevovod koji bi išao preko Hercegovine do BiH. Međutim, problem nastaje kada govorimo o kontroli i upravljanju tim projektom.
Amerikanci su podržali ideju plinske diverzifikacije i naglasili da bi federalno javno preduzeće BH Gas trebalo voditi ovaj projekt. Međutim, HDZ i njihov lider Dragan Čović nisu zadovoljni ovom idejom. Oni su počeli proces formiranja novog preduzeća sa sjedištem u Mostaru koje bi imalo ingerencije operatera uvoza i distribucije plina u BiH.
Čović je objasnio da ne žele prepustiti kontrolu nad plinom Sarajevu, tvrdeći da bi plin mogao biti zavrnut iz glavnog grada. Bez obzira na te tvrdnje, nije jasno kako bi to bilo moguće jer plin mora proći kroz Hercegovinu. Ova izjava je izazvala sukob između Čovića i Američke ambasade.
Zbog Čovićevog insistiranja na novom gasnom preduzeću iz Hercegovine kao operateru Južne interkonekcije, ovaj projekat se još uvijek nalazi u ladicama federalnog parlamenta. Čović je dobio podršku i od zvaničnika Hrvatske. Međutim, postavlja se pitanje zašto lider HDZ-a toliko inzistira na novom preduzeću i da li je u pitanju isključivo finansijska korist.
Interesantno je da se Izrael također pokazao zainteresiranim za ovaj projekat. Izrael ima bogato iskustvo u sektoru plina, te bi njihovo učešće moglo donijeti mnoge koristi za BiH.
Ipak, kako se situacija trenutno razvija, jasno je da će biti potrebno rješenje koje će zadovoljiti sve strane i osigurati sigurno i efikasno upravljanje plinskom interkonekcijom. Samo tako će BiH moći ostvariti svoj cilj smanjenja ovisnosti o ruskom plinu.
