U Bosni i Hercegovini, debate o zelenoj tranziciji postale su svakodnevica. Zemlja je suočena s obavezama prema Evropskoj uniji, koje uključuju usvajanje evropskih zakona o obnovljivim izvorima energije. Od 1. januara 2026. godine, BiH bi mogla početi plaćati posebnu CO2 taksu, ako ne preuzme brže mjere za smanjenje korišćenja uglja.
Trenutno stanje energetskog sektora
Prema Damiru Miljeviću, članu Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju, 53% električne energije u BiH dolazi iz uglja. Domaće hidroelektrane proizvode 40%, dok obnovljivi izvori čine samo 7% ukupne proizvodnje. Miljević ističe da BiH ima potencijal da poveća korištenje solarne i vjetroenergije.
Prepreke tranziciji
Miljević smatra da nedostatak vizije među donosiocima odluka usporava proces tranzicije. Umjesto da se fokusiraju na interese građana, energetskim kompanijama se često dopušta monopol. Zbog tih faktora, BiH kaska za savremenim trendovima.
Mogućnosti i perspektive
Elvir Zlomušica, univerzitetski profesor, naglašava da su termoelektrane na izmaku sa radom. BiH treba jasnije zakonske okvire kako bi podstakla investicije u obnovljive izvore. Usvajanje novih zakona u Parlamentu FBiH bi trebalo olakšati implementaciju solarnih i vjetroelektrana.
EU kao podrška
Nasiha Pozder, federalna ministrica turizma, naglašava da se BiH mora pridružiti EU standardima. Kroz različite projekte i fondove, BiH može koristiti evropsku podršku za unapređenje okoline i ekonomsku obnovu.
Približavanje EU donosi brojne koristi, uključujući nova radna mjesta i smanjenje otpada. Kako bi se postigla zelenija budućnost, BiH mora preuzeti odgovornost i potruditi se za efikasnu tranziciju.
