Evropski parlament je nedavno izglasao Plan rasta za zapadni Balkan koji predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za ovaj region. Ovaj plan je rezultat glasanja 517 evropskih poslanika, od kojih je 56 bilo protiv, dok je 30 poslanika bilo suzdržano.
Glasanje za ovaj paket je održano neposredno prije raspuštanja Evropskog parlamenta, kako bi se omogućio izborni period za izbor novog saziva parlamenta i čelnika institucija EU. Izbori će se održati između 6. i 9. juna u državama članicama EU.
Plan rasta za zapadni Balkan zahtijeva ispunjenje niza rigoroznih kriterijuma od strane država regiona kako bi se mogle koristiti sredstva finansijske pomoći. Ovi kriterijumi uključuju vladavinu prava, poštovanje demokratskih principa, institucionalne reforme i preventivne mjere kako bi se spriječila zloupotreba finansijskih sredstava.
Pored ovi općih kriterijuma, postoje i posebni politički uslovi koji se odnose na Kosovo i Srbiju, a koji se tiču napretka u procesu normalizacije odnosa između ove dvije države.
Cilj EU je da kroz Plan rasta za zapadni Balkan udvostruči ekonomije zemalja regiona u narednih deset godina. Ovaj plan je predložen od strane Evropske komisije u novembru 2023. godine. Planom je predviđen fond od šest milijardi eura, od čega su dvije milijarde namijenjene kao bespovratna pomoć, dok će preostalih četiri milijarde biti raspoložive u formi povoljnih kredita.
Ovaj plan ima za cilj podsticanje ekonomskog rasta u šest zemalja zapadnog Balkana, ali istovremeno pruža podršku reformskom procesu kako bi se ove zemlje pripremile za pristupanje EU.
Iako će procedura isplate finansijskih sredstava biti pojednostavljena, kriterijumi za dobijanje ovih sredstava su pooštreni kako bi se osiguralo njihovo ispravno korištenje.
Ovim Planom rasta, Evropska unija šalje jasnu poruku o podršci integraciji i napretku zemalja zapadnog Balkana ka EU, i daje snažan podstrek za ekonomski razvoj i reforme u regionu.
